Informator o autorskim pravima

Å ta su autorska prava?

 Autorsko pravo je graÄ‘ansko pravo, isključivo i apsolutno, što znači da svom titularu, odnosno gospodaru tog prava, u odnosu na sva druga lica, daje apsolutnu vlast. Pravo tog titulara deluje (erga omnes) prema svima i ima širok krug ovlašÄ‡enja kojima titular može da brani svoju vlast. Govorimo dakle o onoj vrsti prava koja reguliše odnose onih koji stvaraju nove duhovne vrednosti i onih koji te vrednosti koriste i u njima uživaju. Autorska prava susrećemo tamo gde čovek svoju kreaciju i stvaralačke mogućnosti svoga duha materijalizuje u dela, stvara nove izraze, forme i  kreacije.

Å ta je autorsko delo?

 Autorsko delo je originalna intelektualna tvorevina u raznim oblastima ljudskog stvaralaštva i izražavanja. ÄŒovek se može baviti i izražavati svoje originalne i intelektualne kreacije kroz pisanje raznih oblika književnog izražavanja, kroz bavljenje slikarstvom, glumom, filmom, muzikom, pantomimom i na drugi način ispoljavati svoj stvaralački duh.

Važno je znati da ideja, stvaralački koncept, dok je u sferi duhovnog izraza i misaonog procesa, nije autorsko delo i ne može uživati pravnu zaštitu. Kreativnost se mora videti, osetiti, mora ući u materijalni svet, biti opipljiva i na drugi način dostupna drugima, da bi uživala pravnu zaštitu.
Za pravnu zaštitu nije bitno da li delo ima vrednost u umetničkom i drugom smislu, ali je veoma bitno da je originalno i materijalizovano. Pod materijalizacijom treba podrazumevati napisan tekst, naslikana slika, ispisana partitura, odsvirano ili otpevano muzičko delo, snimljen film, napravljen softver i tako dalje.

Šta su muzička autorska dela?

 Informator će se baviti inače samo muzičkim autorskim pravima, a autorska dela u ovoj oblasti su originalna dela i kreacije tekstopisaca, kompozitora, aranžera, interpretatora i svih onih koji povodom muzičkih ostvarenja na razne načine u njih unose svoje intelektualno stvaralaštvo. Povodom muzike mnoga lica mogu ostvariti autorsko pravo, imati svoj doprinos u nastanku muzičkog dela i taj deo mora biti vidljiv i merljiv. Neka autorstva u jednom delu su jasnija i vrednija, bitnija za delo, a neka su samo usputna, ali su sva doprinela da delo nastane i ugleda svetlo dana.

Šta je sadržaj autorskog prava?

U autorskom pravu imamo tri vrste ovlašÄ‡enja titulara prava. Autorsko pravo obuhvata lično pravo, moralno pravo i imovinsko pravo.  Da bi sadržaj autorskog prava bio jasniji potrebno je detaljnije govoriti o trojstvu tog prava.
- lično pravo
Autorsko pravo je strogo vezano za autora jer je delo deo njegove intelektualne i duhovne kreacije i uvek kada se kaže autorsko pravo odmah se misli na ličnost i titulara. Odatle proizilazi da niko i nikada umesto autora ne može potpisati delo, promeniti mu ime, izmeniti ga i prepraviti itd. Ovaj deo autorskog prava ne može se preneti na drugoga, lično pravo uvek pripada tvorcu dela i od njega se odvojiti ne može.
- moralno pravo
Ovo pravo kao deo sadržaja autorskog prava potiče iz sfere ličnih prava ali se odslikava najjasnije u delu imovinskih ovlašÄ‡enja autora i tamo bolje raspoznaje. Moralno pravo je naprimer pravo da se prizna autorstvo (paternitet), da se naznači ime autora, pravo da se objavi autorstvo, pravo da se brani integritet dela, pravo da se pristupi primerku dela, pravo da se zabrani objavljivanje i slično.
- imovinsko pravo

Imovinsko pravo u sadržaju autorskog prava podrzumeva, da se delo koristi, izvlači iz njega materijalna i druga korist, da se delo stavlja u pravni promet. Samo ovaj deo sadržaja autorskog prava je prenosiv i može biti u prometu, i u običnom životu kada se kaže autorsko pravo uglavnom se misli samo na ovaj deo sadržaja autorskog prava. Kroz ovaj informator i mi ćemo se baviti pretežno ovim delom sadržaja autorskog prava nikad ne zaboravljajući da je u delu prava koje je u prometu, uvek ostao deo ličnog i moralnog prava koji nismo mogli ni prodati ni kupiti, i koje uvek ostaje tvorcu dela. 

Koja su imovinska ovlašćenja u autorskom pravu?

 U autorskom pravi imovinska ovlašÄ‡enja su pre svega:

            -  pravo da se delo objavi, snimi na nosačima zvuka i na drugi način, i da se ubira materijalna korist,
            - pravo da se delo dalje stavi u promet, ugovaranjem sa drugim autorima radi jedinstvenog objavljivanja, odnosno stvaranja jedinstvenog dela,
            -  pravo da se delo da u zakup raznim korisnicima (radio- tv stanice i drugi korisnici),
            -  pravo da se delo izvodi, saopštava javnosti ili dozvoli drugom da to čini itd.
Autori dakle iz svog dela izvlače korist, a u današnjim uslovima to najčešÄ‡e podrazumeva ugovaranje sa diskografskim kućama radi umnožavanja i prodaje muzičkog dela, emitovanje preko radio-tv stanica i slično.

Može li autorsko pravo da se proda u celini?

 Autorska prava se ne mogu prodati sa celom svojom sadržinom (lična, moralna i imovinska prava). U prometu je samo imovinski deo autorskih prava. Veoma često se susrećemo sa iskrivljenim oblikom prometa autorskim pravom kada autor prodaje, prenosi ili se odriče svoje veze sa delom u celini. To se često i traži od autora. Autor je slobodan u odlučivanju kod imovinskog iskorišÄ‡avanja dela i u tom smislu ga može u celini otuÄ‘iti od sebe, potpuno preneti na drugog. Lični i moralni deo sadržaja autorskog prava nije prenosiv. Možda bi uslovno, prenos ostatka sadržaja autorskog prava koji nije u prometu, mogli da posmatramo kroz neke druge odnose autora i sticaoca dela. Ali, to ne možemo nazvati pravnim poslom u prometu autorskim pravima. Taj prikriveni prenos autorskog prava u celini liči na dogovor dva lica, kada će pravi autor da ćuti i dozvoli da drugi, najčešÄ‡e kupac koristi i predstavlja se dalje kao autor i postaje nekakav kvaziautor. Radi se dakle o nekim drugim odnosima, a ne o prometu autorskim pravima, mada se to često pokušava i ugovoriti ugovorima autorskog prava.

Šta u smislu zaštite autorskih prava predstavljaju pojedine institucije?

 Postoje u svim državama bivše Jugoslavije slične institucije koje se na odreÄ‘eni način bave autorskim pravima i autorima, odnosno licima koja se bave muzikom. Slika je gotovo istovetna, a nazivi institucija su različiti. Postoje dakle organizacije:

            1. Za kolektivnu zaštitu autorskih prava, sa osnovnom ulogom da od raznih korisnika autorskih prava prikupe sredstva, koja će se nakon toga deliti članovima tog udruženja. Ove organizacije za neodreÄ‘eni broj autora ubiraju naknade, a prikupljena sredstva dele samo svojim članovima. U Srbiji organizacija za kolektivnu zaštitu autorkih prava se zove „Organizacija muzičkih autora Srbije“, skraćeno SOKOJ. O kolektivnoj zaštiti će biti reči u posebnom odeljku.
            2. Organizacije za zaštitu svih autorskih prava, nastale su iz bivše Jugoslovenske agencije za zaštitu autorskih prava, a bave se voÄ‘enjem registra svih autorskih prava i izdavanjem odreÄ‘enih sertifikata. U Srbiji je to „Autorska agencija za Srbiju“.
            3.  Strukovne organizacije preko kojih se ostvaruje socijalna i penzijska zaštita odnosno one koje svojim članovima izdaju sertifikate da se bave odreÄ‘enim poslovima u oblasti umetnosti. U Srbiji su to „Udruženje muzičkih umetnika Srbije“, „Udruženje kompozitora Srbije“, „Udruženje estradno-muzičkih umetnika“, „Udruženje orkestarskih umetnika“ i tako dalje.
Nigde na prostoru bivše Jugoslavije ne postoji organizacija koja se bavi isključivo muzičkim autorskim pravima, pravima pojedinca kao mizičkog stavaraoca, odnosno specijalizovana institucija koja bi se bavila posredničkom ulogom u prometu autorskim pravima.

Šta je kolektivna zaštita autorskih prava?

 U današnjim uslovima razvoja tehnologija, proizvodnje razne opreme koja koristi autorska prava, prosto nije moguće stići i evidentirati masovno korišÄ‡enje autorskih prava. Proizvodi kao što su televizori, radio aparati, kasetofoni, gramofoni i razna druga sredstva koja reprodukuju muziku, samim svojim nastankom postaju korisnici autorskih prava, odnosno njihovi vlasnici preko te opreme dolaze u vode korišÄ‡enja autorskih prava. Autoru  je to nepoznato i on nije u mogućnosti da to evidentira i naplati. Zato se svuda u svetu pribegava kolektivnoj zaštiti autorskih prava tako što se od proizvoÄ‘ača te opreme, odnosno onog ko redovno koristi autorska prava, putem javnog ovlašÄ‡enja naplaćuje odreÄ‘ena naknada. Kod nas se, može se slobodno reći na periferiji stvarnih dužnika autorima, ta kolektivna zaštita najpre osetila preko pritiska na kafedžije da plate naknadu. Pritisak na veće i prave dužnike autorima, naprimer RTS ili druge velike medije, nije se baš osetio u javnosti.

Prikupljena sredstva se po odreÄ‘enom ključu, najčešÄ‡e godišnje, dele autorima članovima udruženja. Moguće je dakle, da se na nekom mediju masovno sluša jedna pesma nekog autora, da on nije član tog udruženja, i da on od naplate naknade kod tog korisnka nema ništa. Naplaćena naknada otići će nekom drugom.
Kolektivna zaštita autorskih prava jeste oblik masovne kolektivne zaštite svih autora, ona je izraz i savremenih saznanja o potrebi zaštite autora ali, postoje mnoga pitanja o kojima bi se moglo i trebalo diskutovati.
Kolektivnu zaštitu autorskih prava u Srbiji sprovodi „Organizacija muzičkih autora Srbije“ skraćeno SOKOJ i ovu organizaciju ne treba mešati sa Autorskom agencijom ili nekim strukovnim udruženjem.
Možda malo nepravedno su SOKOJ predstavile kafedžije, ili su predstavnici ove institucije bili netaktični u svom nastupu,  ali je celoj priči oko SOKOJ-a ipak potreban realniji pristup.

Vrste povreda autorskih prava

 Radnje kojima se krše prava autora teksta, muzike i interpretacije i drugo, su veoma brojne. U svim elementima povreda autorskih prava je zajedničko, da su radi o postupcima neovlašÄ‡enog. NeovlašÄ‡eno korišÄ‡enje, upotreba, stavljanje u promet, prepravljanje, doraÄ‘ivanje, umnožavanje i razni drugi oblici i načini uzurpacije su vrste povreda autorskih prava. Treba napraviti dve grupe povreda ovog prava sa aspekta i za potrebe Informatora.

 
   1. povrede kada neko bez ovlašÄ‡enja autora raznim radnjama koristi delo, gde je autor poznat, ili čak nije ni sporan i
   2. povrede gde autor i nije uspeo da se tako legitimiše, a pravo mu je povreÄ‘eno.
 
U prvom slučaju govorimo o klasičnim povredama, gde je autor lice koje je odmah u prilici da brani svoja prava i to vrlo često nazivamo „piraterijom“.
U drugom slučaju (ovom zaštitom se želi baviti YU MIDI Agencija), kod ovako savremenih srdstava komunikacije, autor nije uspeo ni da se tako predstavi, a već mu je neko uzeo delo i koristi ga kao svoje. Pravi autor mora da proÄ‘e neizvestan i mukotrpan put da dokaže da je autor i u toj utakmici najčešÄ‡e ima veoma nezavidnu ulogu. Uzeti nekom komponovanu pesmu, koja se može snimiti i na mobilni telefon, zaista nije mudrost već samo stvar potrebne doze drskosti.

Postoji li autorsko pravo kad nije upisano u registar?

 Upis u registar autorskih prava ne konstituiše pravo. Autorsko pravo nastaje onog trenutka kada je i delo nastalo i od tog trenutka autor stiče sva ovlašÄ‡enja koja mu  pripadaju kao autoru. Pravna zaštita autorskih prava obezbeÄ‘ena je i za autora koji je svoje delo upisao u registar autorskih prava i za autora koji svoje autorstvo nigde nije upisao.

Zašto je važan upis autorskih prava u registar ovih prava?

U zaštiti autorskih prava najvažnije je razjasniti dve osnovne činjenice. Jedna je vezana za identifikaciju autora, a druga da je pravo tog autora povreÄ‘eno. Upisom u registar jedna od gore ključnih činjenica praktično je razjašnjena i postaje gotovo nesporna. Doduše, upisi u registar se mogu osporavati ali je sasvim izvesno da je autor koji je upisao svoje delo u registar gotovo redovno „vladar svoga dela“. Upisi su važni i iz drugih razloga, odnosno mogu nastupiti razne situacije kada je veoma važno vreme upisa u registar ili neka druga činjenica koja se vidi iz registra.

Upisano delo u registar autorskih prava se retko i napada jer se upisom uglavnom stiče nenadoknadiva prednost autora u odnosu na uzurpatora u nekom eventualnom sporu. Upis govori i o rešenosti autora da svoje pravo brani, a neovlašÄ‡eni korisnik u sporu sa takvim autorom je gotovo osuÄ‘en na neuspeh. 

Kako se Å¡tite autorska prava?

 Ako druga sredstva nisu pomogla (razni načini za mirno rešavanje spora) i mora se problem rešavati sudom, onda se podnosi redovna tužba za zaštitu prava kod nadležnog suda. NajčešÄ‡e će pravilno sproveden postupak upisa prava, da odvrati one koji bi da neovlašÄ‡eno koriste tuÄ‘e pravo, ili će proces mirnog ureÄ‘enja rešiti problem, a kada se to rešava sudom, onda se možemo naći u različitim položajima. Naš položaj zavisi od toga koliko jasno i argumentovano možemo dokazivati svojstvo autora i koliko uspešno možemo dokazivati da nam je, i koliko povreÄ‘eno autorsko pravo. Sporovi ove vrste se mogu smatrati prilično složenim i autor bi za uspeh u sporu trebao ipak da potraži pomoć profesionalnih lica za ovu oblast prava.

Mesto i uloga YU MIDI Agencije oko zaštite autorskih prava

 Agencija želi da postane sigurna i veoma pouzdana organizacija koja će organizovati tržište za promet autorskih prava uključujući pre sveka elektronsko tržište, onosno brze komunikacije i koja će da :

 
   1. Prima, čuva, i po odreÄ‘eno proceduri daje na uvid i izlaže muzičko delo,
   2. Izdaje sertifikate o tome da je delo deponovano,
   3. Pomaže u pravnom regulisanju dogovora autora i korisnika,
   4. Zastupa svoje članove po njihovom ovlašÄ‡enju pred svim organima itd.
 
Agencija ima za cilj da postane sigurna kuća za sve autore bez obzira na državne
granice ili jezičke razlike. Učesnici na tržištu će se morati, zbog potreba pravilnog funkcionisanja agencije, veoma precizno i po posebnoj proceduri učlaniti kako bi bezbednost poslova bila na najvišem nivou.
Osnovno je ipak da autor sam dogovara osnovne uslove prometa, a Agencija je tu da mu
se nađe pri ruci onoliko koliko to od nje traži njen član.